učitavam…

Letnje računanje vremena je nastalo u kasnom XX veku.
U ovom veku je bespotrebno.

Šta je letnje računanje vremena?

Istorija pomeranja satova

Letnje računanje vremena se koristi da bi dani letos bili duži. Satovi se pomeraju jedan sat unapred na početku proleća i jedan sat unazad na početku jeseni. Ovo je bila ideja Džordža Vernona Hadsona i u XX veku su je primenile mnoge države.

i

Glavni cilj

Glavni cilj letnjeg računanja vremena je redukcija korišćenja noćnog osvetljenja zarad uštede električne energije.

i

Potrošnja energije

Potrošnja struje

Primena letnjeg računanja vremena povećala je ukupnu kućnu potrošnju struje sa 0,6% na 4% u različitim delovima sveta.

i

Potrošnja goriva

Lenje računanje vremena povećava potrošnju motornih goriva, povećava produkciju CO2 izduvnih gasova i njihov nivo u atmosferi.

i

$

Godišnji troškovi

Letnje računanje vremena je krivo za poskupljenje energetskih troškova – 434 miliona dolara iznose troškovi građana SADa.

i

Uticaj na zdravlje

Infarkti

Letnje računanje vremena može izazvati infarkte, čiji broj narasta za 5% u prvim nedeljama prolećne promene vremena.

i

Samoubistva

Otežan san izaziva depresiju i u prvim nedeljama promene vremena se povećava stopa samoubistava.

i

Otežan san

Tranzicija iz letnjeg vremena i u letnje vreme povećava noćni nemir i umanjuje kvalitet sna.

i

Geografija

68%

Zemlje sveta koje ne koriste letnje računanje vremena.

i

20%

populacije koristi letnje računanje vremena, što je zapravo 1 od petoro ljudi.

i

14

Zemalja je prestalo koristiti letnje računanje vremena u XXI veku.

i